Stella polare

Погледи из Београда на Италију 1955-1978.  Петар Драгишић Тешко је једним предзнаком оценити историју Италије у периоду од краја Другог светског рата до драматичних промена у Eвропи крајем осамдесетих година и краја епохе Хладног рата. Реч је о време ну велике динамике, екстремних амплитуда, успеха и неуспеха. Просечан читалац историјске литературе било коју синтезу италијанске историје тог доба може да доживи као узбудљив трилер, са невероватним расплетима и непредвидивим епилогом. Заиста, не можемо се отети утиску да се ради о епохи коју су одликовале позитивне и негативне приче, ремек-дела и скандали, чуда и несреће, велики успеси и трагични падови. То је време у којем један, на крају рата, изгладнели народ, са  каквим се сусрећемо у Малапартеовој „Кожи”, великом брзином по правља животни стандард и достиже народе најразвијенијих земаља  западне Eвропе. Италијанско привредно чудо педесетих и шездесе тих година прошлог века представ...

В издательском доме «Вече», одном из старейших частных исторических российских издательств (основано в 1991 г.), в серии «Военные тайны  XX   века», которую само издательство оценивает как свою ведущую серию по военной истории, вышло монографическое исследование о малоизвестном феномене резкой вспышки повстанчества в первом послевоенном десятилетии на Балканах. Речь идет о русско-сербском коллективе исследователей из нескольких исследовательских центров. А. Ю. Тимофеев является профессором истории в Университете Белграда (Сербия), О. Драгишич - старшим научным сотрудником в Институте новейшей истории Сербии (Сербия), а Д. Тасич - научным сотрудником Университета Градец-Кралове (Чехия).  Результаты исследования  были рекомендованы к печати решением Ученого совета Института Славяноведения РАН. Рецензентами книги выступили ученые из Белграда и Москвы: ведущий научный сотрудник Института современной истории (Сербия) Г. Милорадович, доцент Униве...

Библијска прича и њене песничке интерпретације Прва књига Мојсијева, гл. 19. И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор. Тада *пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња. И затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски. Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим и поста *слан камен. А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто гдје је стајао пред Господом; И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равнини, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи. Јеванђеље по Луки, гл.17. *Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човечији у Дан свој. *Али му најприје треба много пострадати, и одбачен бити од рода свога. *И како бјеше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човечијега: Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби се. Слично као ш...

Редитељ и косценариста филмова Мој живот са стрицем и Представа Хамлета у Мрдуши Доњој , Крсто Папић, режирао је 1972. године и један мање познат документарни филм – Специјални влакови . Тема филма је одлазак Југословена на рад у Западну Немачку. Сцене су снимљене у Загребу, у самом возу и на станици у Минхену. Обухваћен је и пријем радника по доласку у СР Немачку. Скраћена верзија која се може погледати на јутјубу траје 14.13 минута и краћа је за око минут ипо непријатног садржаја. Специјални влакови је језив и безобразан филм. Одлазак око милион људи почетком 70-их година прошлог века из Југославије у западну Европу (углавном у Западну Немачку) је представљало сусрет “два интереса”: са једне стране гастарбајтерског интереса за зарадом, а са друге стране глади западноевропских послодаваца за јефтином радном снагом. Ти елементи сусрета два ентитета, гастарбајтера и западноевропских послодаваца, чинили су их квалитативно ближим јер је њихова сарадња била мотивисана обостраном...